Okončana jedna faza digitalizacije

Gradska biblioteka u Čačku je 15. jula 2008. godine okončala izuzetno bitnu fazu svog programa digitalizacije, time što je završen javni rad, na kome je radilo četvoro lica zaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Nakon više hiljada skeniranih i obrađenih dokumenata u okviru Digitalne biblioteke, ostaje zadovoljstvo urađenim poslom, pomešano sa žaljenjem što projekat nije odobren na duži vremenski period, kako je bilo i zamišljeno u Biblioteci. Ovako smo stali negde na sredini, a u stvari to i nije sredina, jer smo videli da možemo, u međuvremenu smo nešto novo naučili, pa su i apetiti porasli. To je i prirodno.

Anđeliji, Ivani, Aleksandru i Draganu želimo puno sreće i uspeha u daljoj karijeri i životu, bilo je pravo zadovoljstvo sarađivati sa njima, kao i sa Vladom Maksimovićem, koji je imao strpljenja i živaca da se iznova vraća na prilagođavanje baze podataka, osnove čitave Digitalne biblioteke. Ti mladi ljudi pokazali su šta mogu kada im se pruži šansa i nadamo se da će takvih šansi u Srbiji biti sve više. Zahvaljujemo se i svim relevantnim institucijama koje su pomogle do sada program digitalizacije u Gradskoj biblioteci "Vladislav Petković Dis", nećemo ih pominjati, ali bez podrške i sredstava sa strane sve bi bilo daleko skromnije.

Možete ostaviti komentar (0) 21.07.2008. 07:44

Konferencija o elektronskim bibliotekama

Obaveštavamo sve zainteresovane da se u septembru 2008. u Beogradu održava međunarodna naučna konferencija na temu "Elektronska biblioteka". S obzirom da digitalne biblioteke predstavljaju jednu od najočiglednijih manifestacija elektronskih imenjakinja, razmislite o mogućim temama iz domena digitalizacije koje bi mogle da budu prezentovane.

Inače su organizatori konferencije Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu (Katedra za bibliotekarstvo i informatiku) i Bibliotekarsko društvo Srbije. Konferencija se održava od 25. do 27. septembra 2008, na Filološkom fakultetu u Beogradu. Krajnji rok za slanje sažetaka radova i kratkih biografskih informacija je 31. jul, a adrese za slanje su alvranes@sbb.co.yu i crvesna@sezampro.yu. Kotizacija za učešće na konferenciji je 3.000 dinara, za članove Bibliotekarskog društva Srbije 2.000 dinara (konačno da vidim neku privilegiju zato što sam bibliotekar, pa i još "član"). Predmet pažnje učesnika ove naučne konferencije biće "elektronska biblioteka u najširem mogućem smislu". Znači, svi napred, iskoristite prednosti ušešća na naučnom skupu.

Možete ostaviti komentar (0) 04.07.2008. 12:55

Prezentacija projekta digitalizacije

Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" u četvrtak 3. jula 2008 u 19,30h organizuje promociju i prezentaciju projekta "Digitalna biblioteka", odnosno programa digitalizacije zavičajne građe u celini. Prezentacija će se održati u Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku. Tom prilikom zainteresovani posetioci biće u prilici da iz prve ruke saznaju više o samoj digitalizaciji u Gradskoj biblioteci, kao i da prisustvuju prezentaciji Digitalne biblioteke, organizovane kolekcije digitalnih zbirki Biblioteke u Čačku, koja je korisnicima dostupna preko interneta.

Promocija Digitalne biblioteke u Cacku, 3. jul 2008, Gradska biblioteka

Podsećamo da Gradska biblioteka od 2006. godine radi na digitalizaciji svoje zavičajne građe, a da od početka 2008. godine realizuje jedan projekat, zapošljavanjem četvoro nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. To je omogućilo intenziviranje procesa skeniranja i digitalizovanja materijala, o čemu je najbolji svedok razvijeni sistem Digitalne biblioteke, potpuno samostalno stvorene pretražive kolekcije digitalnih dokumenata. Ova prezentacija će ujedno biti i prilika da se kaže o detaljima i rezultatima projekta, koji ističe 15. jula ove godine, kao i o mladim ljudima koji su vredno radili ovih šest meseci i svim ostalim zaslužnim pojedincima, koji su doprineli stvaranju proizvoda koji malo koja javna biblioteka u Srbiji za sada ima (da ne kažemo nijedna). Mislim da će posetioci prisustvovati veoma zanimljivoj i aktivnoj promociji, pa iskoristite to veče za digitalizaciju.

Možete ostaviti komentar (3) 25.06.2008. 13:34

Profesionalni skeneri velikog formata

Pre nekog vremena prikazali smo na ovom mestu veoma jednostavno rešenje digitalizacije uz pomoć digitalnog fotoaparata, koje bi neko nazvao rešenjem "u kućnoj radinosti" ili uz pomoć "štapa i kanapa"). U svakom slučaju, malim sredstvima i osnovnim tehničkim rešenjima omogućeno je skeniranje velikih formata. Ovaj put predstavićemo nova dva video snimka, ali sada profesionalnih skenera. Iako je u principu suština ovih skenera veoma slična pomenutom rešenju sa digitalnim fotoaparatom na jednom nosaču (što je uradila u Srbiji i Biblioteka u Valjevu, domišljatim rešenjem nosača napravljenim od metalnog okvira školske klupe - genijalno!), razlika je u kvalitetu krajnjeg proizvoda, ergonomiji uređaja, njegovim brojnim dodatnim mogućnostima i brzini rada. I naravno ceni, koja uglavnom prevazilazi mogućnosti ustanova kulture kod nas. Za sada.

Svi video snimci prikazuju korišćenje ili rad sa skenerima kompanije Atiz i njihovim poznatim proizvodima BookDrive i BookSnap. U pitanju su tzv. overhead skeneri, sa digitalnom kamerom/kamerama visokog kvaliteta postavljenih iznad dokumenta koji se skenira/snima. Još jedna od karakteristika je tzv. "kolevka" V oblika, koja služi da ispravi stranice knjige. Inače se knjiga upravo postavlja u ležište V oblika, priteže kolevkom radi poravnjanja i kvalitetnijeg snimka stranica. Čitav proces traje nekoliko sekundi, što se može videti iz priloženih snimaka. Obratite pažnju na digitalne kamere na vrhu skenera, kao i na princip rada sa kolevkom u V obliku, koja omogućava pravilan i jasan snimak čitave skenirane stranice. Inače je ove skenere moguće nabaviti i u Srbiji, ali da ne bi smo nikoga reklamirali, ukucajte u lokalni internet pretraživač "Atiz"...

Atiz BookSnap

Za sam kraj ostaje još jedan proizvod kompanije Atiz, skener koji ima mogućnost samostalnog okretanja stranica knjige. Zaista atraktivna i naizgled veoma korisna mogućnost, ali moje lično mišljenje je da staru i retku knjigu ne bih stavio u taj skener, bez obzira šta proizvođač kaže. Jednostavno, smatram da kvalitet štampanog materijala u velikoj meri određuje nivo korišćenja ovakvog skenera. Videćete da je pravilno pozicioniranje knjige i postavljanje "vođica" pola posla, sve ostalo mašina sama radi.

Možete ostaviti komentar (0) 19.06.2008. 08:12

Google e-knjige - jedno mišljenje

Na blogu Američkog udruženja istoričara (American Historical Association, AHA) nalazi se interesantan tekst Roberta Taunzenda (Robert B. Townsend) o projektu digitalizacije knjiga kompanije Google. I dok će, na prvi pogled, veliki broj starije literature postati dostupniji istraživačima i akademskoj javnosti, autor ukazuje na mnoge mane do sada digitalizovanih knjiga.

Google books

Ono što prvo upada u oči je slab kvalitet skeniranja i kontrole urađenog posla, sa mnoštvom stranica koje su preskočene ili duplirane u pojedinim knjigama. Ovo je posebno čudno zbog prisustva velikog broja biblioteka-saradnika na projektu i proklamovanih standarda kvaliteta. Značajniji problem ili mana je veoma loš sistem dodeljivanja meta-podataka (pogotovo za serijske publikacije), bez kojih korisnost ovako velike kolekcije značajno opada. S obzirom na to da mnoštvo korisnika servisa neće biti u prilici da ikada vidi štampani original publikacije, postavlja se pitanje na koji će način korisnici biti u prilici da utvrde postojanje greške, jer su, najverovatnije, godine potrebne da se postojanje grešaka utvrdi i ispravi. Pored toga, greške u meta-podacima otežavaju i pronalaženje originala, izgubljenog u mnoštvu informacija.

Zainteresovani pojedinci ove materije postavljaju pitanje čemu žurba da se u kratkom vremenskom roku digitalizuje veliki broj knjiga, bez neophodnih instrumenata i standarda koji će obezbediti kontrolu kvaliteta digitalizacije. Znanje i informacije neće pobeći, jer su biblioteke i dalje prisutne kao osnovni izvori informacija. Proces povratka unazad zarad ispravljanja grešaka, učinjenih ko zna kad i ko zna gde, nikada nije bio lak ni brz, pa verovatno ni u ovom slučaju. S obzirom da, navodno, Google u svoje baze podataka dodaje 3.000 knjiga dnevno, da li dolazimo u paradoksalnu situaciju da količina ponuđenih informacija prevazilazi mogućnosti njihovog ljudskog poimanja, pa time i korišćenja. Dodavanje svake knjige ili "komadića informacije" na gomilu nema mnogo smisla, ako tehnologija ne omogućava da se taj "komadić" locira i izvadi iz gomile. Dodavanjem desetina hiljada knjiga u digitalnom obliku svakog meseca greške se umnožavaju još više i brže, jer zavisnost pretraživanja informacija od tačnosti meta-podataka i njihova međusobna povezanost u opisivanju delova kolekcija, uslovljava i eksponencijalni rast netačnih rezultata pretraživanja i, konačno, efekat kule od karata. Teško je poverovati da kompanija kao što je Google ne posmatra digitalizaciju knjiga kao i svako drugo ulaganje novca i potencijala zarad profita, pa će i rešavanje nagomilanih problema morati da sačeka da Google zauzme dominantan položaj na tržištu (što je, prema ličnom mišljenju Taunzenda, osnovni razlog žurbe sa digitalizacijom knjiga). Ako ikada i bude uzeto u obzir, čime će biti opravdano ono "BETA" na logou projekta (pogledati gornju sliku).

Možete ostaviti komentar (0) 16.06.2008. 08:29